Уз стихове песме „Сунце греје, све се смеје, пролеће је, пролеће је…” ученици четвртог разреда Основне школе „Горачићи” започели су пролећно путовање кроз наставне садржаје и ликовне радионице.

Један од омиљених предмета у млађим разредима је Ликовна култура. На тим часовима деца изражавају своју креативност и маштовитост. Веома радо учествују у раду, а посебно на часовима када лист из блока замењују неким другим наставним средствима. Пролећно уређење учионице започели су оплемењивањем прозора. Уместо цветића које су правили сваке године, ове године дошли смо на идеју да правимо пролећне украсе. На папиру у боји опцртали су облик, изрезали га, а потом лепили разне траке. Друштво на овом часу правили су им Дуња и Лена, наши предшколци, који су показали изузетну моторичку способност приликом резања и лепљења. Убрзо су се сви украси нашли на прозору, одакле свакодневно намигују сунцу да отера сиве облаке који су у том тренутку путовали изнад наше учионице.

На часу српског језика читали су песму „Трешња у цвету”. Решавали су укрштеницу, разговарали шта их све асоцира на пролеће, описивали су расцветало дрво. Имали смо прилику да чујемо да је кора дрвета стара и испуцана, да су крошње густе, излистале, да су гране криве, пуне бехара розе и беле боје. Један стих из песме инспирисао нас је да на часу ликовне културе, примењујући изведене боје, дочарамо миомирис цветнога грмља. Сликали су дрво пуно бехара, сунце, цвеће, а све активности биле су проткане звуцима најлепших дечјих песмица.

Први час је био предвиђен за упознавање наранџасте боје. Ученици су изводили експерименте мешајући воду обојену жутом и црвеном бојом, а потом су на палети истискивали једнаке количине ових боја и новонасталу боју наносили на папир. Посматрали су око себе и проналазили предмете, али и уочавали нијансе и интензитет наранџасте боје. Потом су добили задатак да нацртају сунце. Зраке су цртали тако што су бојили разне лиске од биљака, а потом боју пресликавали на папир.

На другом часу упознали су се с начином добијања зелене боје. Час је започео разговором о боји природе, њиховим осећањима док посматрају зеленило. Потом су у свом окружењу тражили зелену боју и уочавали различите тонове те боје. На палети су постепено додавали жуту и плаву боју и уочавали различите нијансе. Зеленом бојом дочарали су пролећно дрво пуно бехара.

 Да би се упознали са добијањем љубичасте боје, поново су мешали воду, али сада обојену у црвено и плаво, преклапали су пластифициране плаве и црвене папире. Мешањем боја на палети уочили су да је свака љубичаста боја коју су направили другачија и закључили су да разлика у нијансама љубичасте настаје због односа плаве и црвене боје. Када је боја била спремна за рад, добили су задатак да од ролни тоалет-папира изрежу облике и направе цвет који су потом обојили.

Готови радови нашли су се на паноу. Направљена је мала одељењска изложба, а потом смо уочавали разлике у нијансама пролећних боја.

Игру су наставили топлим и хладним бојама, а њима су сликали пролећне кишобране који су нам итекако били потребни тих дана, јер се Баба Марта поиграла са природом и поново нам послала снежне пахуљице.

Овај део пролећних играрија завршили смо цртањем пролећне девојчице. Цртали су лице, лагано повлачили сваку линију. Трудили су се, свако према својим могућностима, да што боље нацрта очи, нос, насмејане усне. Све су обојили дрвеним бојицама, а косу, расплетену бујну, правили су од колаж-папира и папира у боји. Исцртавали су цветиће, резали и лепили. Настало је право одушевљење када је још осам другарица ушетало у нашу учионицу.

Након свих часова, закључили смо да треба уживати у лепоти, мирисима и звуцима природе. Кад год је то могуће, треба потражити срећу у природи и радовати се животу.

Јелена Ивановић