ИСТОРИЈА
Целокупна досадашња истраживања, додуше непотпуна, поуздано казују да су Горачићи дуго времена били без школе и учених људи. Потреба за отварањем школе јавља се средином 19. века, када драгачевски сељаци шаљу молбе кнезу Милошу и његовом брату Јовану у којима их моле за отварање школе. Молбу су упутили и министру просвете 7. марта 1866. и он је одговорио већ 12. марта. Поуздано се зна да је прва школа у Горачићима отворена 1868. године. Сматра се да је први учитељ био Љубомир Поповић, а његови следбеници су: Илија Клисарић из Губереваца, Љубомир Аџемовић из Заблаћа, Димитрије Стевановић из Горачића. Школа је радила само 12 година јер је због своје неуређености затворена 1880. Они који су хтели да се школују путовали су у Гучу, Вичу, Каону, Јежевицу. Школовање у суседним школама трајало је тринаест година. Већ тада се почело мислити на изградњу нове зграде, и на иницијативу Тиосава Јаковљевића, добровољним радом и прилозима грађана, завршена је школска зграда 10. новембра 1892. године.
Нешто више од три месеца, тачније 20. фебруара 1893, дошло је до избијања Горачићке буне, па је овај догађај одложио отварање школе за годину дана. Школа је имала улогу болнице. Са наставом је почела школске 1893/94. године и похађало ју је 80 ученика чија је просечна старост била 12 година.
Поновни прекид наставе уследио је избијањем Првог светског рата, па Школа није радила до краја 1915. Први учитељи по завршетку Првог светског рата били су: Вукосава Танасијевић, Марко Димитријевић, Рајка Плазинић и Живко Терзић.Између два светска рата Школа је радила. Од 1928/29. године Школу похађа и Душан Плазинић из Губереваца, касније учитељ и револуционар. У периоду од 1933. до 1939. године, школа носи назив Основна школа ,,Хајдук Вељко“, а број ученика је у порасту. Првих послератних година настава се одвијала уз недостатак школског инвентара и просветног кадра, што најбоље илуструју следећи подаци: школске 1946/47. у Школи је остао само учитељ Милорад Илић, а Школу је похађало 240 ученика. Када је он отишао у војску, у неподељеној школи радила је прековремено Зорка Петровић.
Школске 1950/51. године Школа прераста у осмолетку и добија пети разред. И поред оптерећености и нестручности наставника за рад у старијим разредима постизани су запажени резултати, посебно у ваннаставним активностима. Културно-просветно друштво ,,Душан Плазинић“ приређивало је приредбе за грађанство у месту и у широј околини. Нарочито се истицала драмска секција. Због недостатка просторија и великог броја ученика, Школа је радила у две смене. Отворена је читаоница са књижницом која је радила три пута недељно, а била је смештена у задружној просторији. Због недовољног ученичког простора, Школа није била у могућности да прими све ученике, иако су били у обавези да је похађају.
Наставнички колектив борио се за квалитетнију наставу у духу реформисане школе. Формирана је литерарна дружина ,,Бранко Радичевић“ и спортске секције. Крајем педесетих улагани су напори у опремање радионице за техничко, доградњу игралишта за физичко васпитање и развој ђачке задруге, која је основана 24.11.1957. под називом ,,Млади задругар“. Велики број наставника одлазио је из места због нерешеног стамбеног питања, али је Школа добијала награде и признања (нпр. за уређење школског дворишта). Школске 1972/73. године реновирана је зграда и извршено је боље опремање Школе. Отворена је ђачка кухиња, уведена вода, изграђен спортски полигон, а у дворишту је посађено разноврсно растиње.
Нови ђачки ресторан отворен је школске 1980/81, а 1982/83. године извршена су знатна улагања у измену столарије, постављање ламперије и у препокривање школске зграде.
У знак сећања на Душана Плазинића, откривена је његова биста 16. априла 1976. године. Бисту је открио његов друг Миливоје Антонијевић, а израдио је вајар Раде Јованчевић из Лучана.
Школа је 17. јуна 1978. године потписала Повељу братства са Основном школом ,,Братство-јединство“ из Чачинаца (Хрватска). Обостране посете ученика и наставника збратимљених школа биле су изузетно значајне за рад Школе. Школа је постизала добре резултате, о чему сведоче многобројна признања.
Анализом података може се запазити да се број ученика смањује. О томе најбоље говори следећи податак – школске 1969/70. школу је похађало 548 ученика, почетком осамдесетих око 350, а данас их има 125. Уоквиру матичне школе раде и издвојена одељења у Губеревцима и Драгачици.
Из ове школе изашле су многе успешне генерације ученика. Тренутно у Школи има 32 запослена. Настава је углавном стручно заступљена; уче се два страна језика, а ученици имају одличне услове за савладавање наставних садржаја. Пред Школом су нови циљеви и задаци у складу са осавремењивањем и праћењем свих токова у развоју школства.
Издвојено одељење Губеревци
По завршетку Другог светског рата и у пођеличком селу Губеревци јавља се потреба за отварањем школе.
До рата, углавном мушка деца, похађала су школу у Горачићима, па су Губеревчани решили да у своме месту отворе школу. Добровољним радом и прилозима мештана почиње педесетих година прошлога века да се гради школа. Око педесеторо деце полази у школу 1949. године. Отворена је привремена школа у једној приватној кући власнице Зорке Јечменић. Школу су похађали ученици од првог до четвртог разреда. Прва учитељица била је Лела Петровић из Краљева. Деца су учила прва слова седећи на поду, пишући на таблицама легиштером. Школа у приватној кући радила је четири године. Мушкарци, жене и деца равноправно су учествовали у изградњи школске зграде. Изграђене је школа са две учионице, холом, канцеларијом и станом за учитеље. Школа је добила назив ,,Јеремија Јечменић“ по борцу из овог села.
У новој школи најпре је радила учитељица Милена Сарамандић. Постојала су два комбинована одељења. Од седамдесетих година број ученика се смањује. Школа је 1991. године постала неподељена.
У школи су радили: Зора Протић, Милан Пантелић, Вељо Богићевић, брачни пар Драгутин и Милијана Лазовић, Живомир и Живка Тодосијевић. У Губеревце долазе 1963. године Мира Пешић и Славко Ристић и остају тридесет две године. У пензију одлазе 1995. год. и отада ради Светлана Вујиновић.
Школска зграда није обнављана до 1998. год. Тада је обновљена једна учионица, а 2000. године цела школска зграда је реновирана. Цела школска зграда је препокривена; урађена је фасада, заграђено двориште. У јесен 2009. године гради се игралиште, што доприноси успешнијем извођењу наставе физичког васпитања.
Рад школе није се могао замислити без помоћних радника: Иванка Ћендића, Јулијане Ћендић, Насте Ћендић, Милке Бездроб и Радике Ћендић. У овој школи прва слова научили су многи правници, ветеринари, инжењери што представља њен понос.
Издвојено одељење Драгачица
Школа је почела са радом 1947. године као неподељена четвороразрена основна школа. Први учитељ био је Раде Мишић. Крајем године прекида се рад у школи због доградње простора. Школске 1948/49. године школа поново почиње са радом и у школу долази учитељ Боро Станковић. У то време школу у Драгачици похађала су и деца из околних села јер су у то време све школе биле у изградњи. Школа од почетка рада до сада није имала прекида у раду, али од шездесетих година због смањења броја ученика ради као комбиновано одељење.
